Mladost je prošla brzo,
brže nego što cveće raste,
prošla je tako iznenada,
kao što odlete laste.

Kraće je cvetala nego pupoljak ruže,
kraće od dečijih snova,
a mislili smo da je večita,
i da se vraća iznova.

A ona nestade kao jutarnje rose,
brzo kao kad polete goubovi,
tako neprimetno mladost ode
a ostadoše samo snovi.

Mladost je bila tako lepa,
kao što je proletnje cveće,
uvek je tajno priželjkujemo,
ali se nikad povratit’ neće.

Mladost je samo jedna,
i svak se mladosti divi.
Mnogo, mnogo je mladost vredna,
nje se sećamo, dok smo živi.