Kud odoše misli moje,
da l’ ih krade pomrčina
ko u snove moje dira,
dok ih čuva mesečina?

Tihi šapat bistrih vrela
šumarke i vinograde,
vrele usne, pogled dragi,
ko sećanja moja krade?

Ko to dira uspomene,
sećanja na prošle dane,
ko li krade divne snove,
u mladosti posejane?

Nestadoše mnogi snovi,
što su nekad bili java;
da l’ ih možda vetar krade,
il’ je vreme zaborava.