Golub leti nebu pod oblake
i preleće gradove i sela,
obilazi od jata do jata,
nestala mu golubica bela.

Svako jato – sve dvoje i dvoje,
pa se ljube i silno se žele;
ja usamljen pored jata stojim,
nema moje golubice bele.

Nek te meni vetrovi donesu,
podigni se visoko na krila
te preleti brda i dolove,
ja te čekam golubice mila.

Bez tebe sam ko cveće bez rose,
skoro mi je uvenulo lice,
bez tebe sam ko riba bez vode,
dođi, dodi, moja golubice!