Dođi mi sa cvetom proleća
onda kada doleću laste,
svaki cvetak me na tebe podseća,
grudi se šire,
a srce treperi
i neizmerno raste.

Ne zaboravi sastanke naše,
beskrajnu tišinu
i one poljupce vrele,
bar na trenutak u mislima
vrati se u moje carstvo,
zaboravi daljinu i vreme
koji nas surovo dele.

Nikada, nikada nećeš nestati
iz mojih sećanja,
na trenutke provedene s tobom,
oprosti, oprosti mi,
što nisam mogao da ti kažem
ni ono poslednje: zbogom, zbogom.