Spevaću ti pesmu
dok poteku slova,
kao kroz vrbake
što žubore vode,
pesmu iz života,
devojačkih snova,
toliko momaka –
za koga da ode?

Pevaću ti pesmu
dok cvetaju ruže,
uz cvrkute ptica
kad se sumrak hvata,
u večeri snene,
da se dvoje druže,
pregršt poljubaca
samo tebi data.

Pevaćemo pesmu,
al sada u dvoje,
u zvezdanoj noći
gde se ljubav zače,
ostvarismo snove
i moje i tvoje,
u pesmi rođene,
a život nam znače.