I suviše si daleko
da ti pogledom
dodirnem oči
što nekad su
sejale radost
i kao sunce su sjale.

U snovima te tražim
i sanjam da ćeš doći,
vrati mi samo tračak nade
za izgubljenu mladost,
i kišu suza koje
radi tebe su pale.

Naše su ruže skoro uvele,
ali ja vidim pupoljke nove
i jedan cvetak zove te strasno,
vrati nam spokoj i mirne snove.
Dođi sa suncem, u praskozorje,
sada još uvek nije kasno.