Iako vreme
odmiče brzo,
naši su pogledi
ostali čisti,
po kosi inje,
unuci rastu,
a mi smo, eto
još uvek isti.

Napušta nas
dah proleća,
reka naša
već se muti,
vreme uvek
nosi svoje,
a u srcu
plamen bukti.

Čuva toplinu
iz prošlih leta,
surom se
vremenu opire,
našoj se reci
korito suši
al’ jedan izvor
još uvek izvire.