Dok se budi
mašta snova,
što su nekad
bili java,
rađaju se
jutra nova
na pomolu
zaborava.

Mnogi dani
prohujaše,
našu tajnu
što su krili,
puno dragih
uspomena
dok smo nekad
srećni bili.

Još se sećam
vinograda
i bisernih
kapi rose,
svud tišina
nema vlada
dok ti mrsim
bujne kose.

Ne daj da se
zaborave
naši snovi
u svitanja,
usne vrele
kao vatra,
divne noći
i čekanja.