DANICA

Volesmo se kao deca,
dok još ništa nismo znali,
ko’ leptira dva šarena
jedno drugo obletali.

Oči su joj kao žiške,
kosa meka kao svila,
iako smo deca bili
uvek mi je draga bila.

Usne kao zrele trešnje,
zubi beli k’o đurđica,
ko’ magijom opilo me
rumenilo njenog lica.

Najlepše su uspomene
one iz osnovne škole,
i čistota te ljubavi
onda kad se deca vole.

Puti nam se raziđoše,
sudbina nas razdvojila.
Uspomena na detinjstvo
svoj je pečat ostavila.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Captcha *Time limit exceeded. Please complete the captcha once again.