Sretoh je negde, tamo daleko,
njene su oči sjale tako
da u srcu mom vatru zapale
koja se više ne gasi lako.

Sad nas rastavlja daljina kleta
s njom je ostao i deo mene.
Da li ću je ikada sresti,
da li ću videti te oči snene?

Lutam usamljen bez plana i cilja,
umoran od daljine snene,
uzdrhtim od same pomisli na nju
i od vrele topline njene.

Sreća koja je tako lepa
ne može nikad dugo da traje,
a tuga kao da mora doći,
u srcu tada bol ostaje.

Život mora da teče dalje,
i vremena će dosta proći
u čežnji koja večito traje,
možda će nova sreća doći.