U velikoj
cvetnoj bašti,
procvetale
divne bulke,
htedoh jednu
da uberem,
nije mi na
dohvat ruke.

Uvek mi je
pred očima,
i u snu mi
ne da mira,
čim zatvorim
oči snene,
osećaje
moje dira.

Kad god hoću
da uberem,
taj željeni
cvetak mali,
sreća mi se
već nasmeši,
ali jedan
korak fali.

Priđi samo
malo bliže,
da mi skratiš
ove muke,
da ugasiš
žeđ ljubavi,
dođi mi na
dohvat ruke.