Noćima gledam
taj mesec bledi,
što divnu svetlost
nam dade,
jedna ga zvezda
večito sledi,
u duši mojoj,
nemir se budi,
da li još ima,
ima li nade?

Osećam danas
toplinu neku,
pupoljke dok
gledam mlade,
i sunce kao
da bolje greje,
da li još ima,
ima li nade?

Kako su ogronme
čežnje i nade,
da osmeh vidim
na licu tvome,
da li te neko
od mene krade,
što boli stvara
na srcu mome.

I kad pomislih,
baš sve na svetu,
izgubljeno
za mene da je,
ugledah osmeh
na tvome licu,
i oči što kao
sunce sjaje.