Ona je bila mlada i lepa,
stasali zajedno u malom selu,
oči joj sjaju ko dva bisera,
neko božanstvo u njenom telu.

Ta ljubav beše divna i strasna,
kao da živimo u velegradu,
u srcu spontano nikla je sama
k’o neka voćka u vinogradu.

Tu je cvetala mladost jedna,
u šarenilu raznih boja,
uz pregršt toplih poljubaca
pala je nekad i suza koja.

To su najlepši dani života,
ljubav je isto kao i cveće,
ako ga pustiš da jednom uvene,
više se nikad povratit neće.

Sve je moralo da bude tajno,
a mi smo samo ljubav hteli;
ljubav ponekad granice nema;
to nismo smeli, to nismo smeli.