U naručja usamljena
mali cvetak nam je pao
bez latica kao rosa,
tek je život ugledao.

U daljine nepoznate
sa vetrom se došetao
iz vihora i oblaka,
na grudi je naše pao.

Tako smo ga zavoleli
zlatan cvetak to je bio
uz njega smo uvek bili,
dušu nam je osvojio.

Čuvali ga kao oči
poklanjali dane, noći,
s njim smo uvek srećni bili,
život bi mu poklonili.