Moja pesma je
ljubav moja,
ponikla negde
duboko u meni.
Dugo se skrivala
neotkrivena
kao cvet što
sunca želi,
skriven negde
u nekoj seni.

Al’ divne reči
prijatelja
razbistriše mi
pogled zacelo,
probudiše se
mašta i snovi
a ruka poče
da piše smelo.

Kao cvet nikoše
pesme nove,
ljubavi moje;
moje mašte;
i još će mnoge,
mnoge nići
k’o bujni pupoljci
iz cvetne bašte.