Vekovima, zlatno sunce se rađa,
svakoga jutra sa istoka,
zablista svetlost, što život znači,
ta svetlost draga iz zlatnog oka.

Tiho odjekuje pisak galebova,
s morskih pučina, pustih otoka
a svetlost sjajna po moru blista,
što se razliva iz zlatnog oka.

Život se budi, na zemlji, u vodi,
tiho šapuće žubor potoka,
dušu opija toplina neka,
što sija iz toga zlatnog oka.

Odiše radost ptica i ljudi,
svaki se cvetak u zoru budi,
život se u sreću pretače i spaja,
to su darovi sunčeva sjaja.