Po belome svetu
lutam k’o siroče,
za dolare bedne
brojim noći duge.
Čemu tuđa raskoš
i tuđa bogatstva,
duša mi je prazna
srce puno tuge.

Kad zaplovi mesec
kroz plava prostranstva,
i sazvežđe sjajno
duž putanje svoje,
u nemoj tišini
gorke samotinje
i treptaju zvezda
gledam oči tvoje.

Duša mi se cepa,
teška je tuđina,
ostaje mi samo
da se molim Bogu,
sanjam roditelje
u gorkim suzama,
a tvoj pogled dragi
prebolet ne mogu.