Sanjam te skoro svake noći,
i tako prođoše mnoga leta,
o da li ću ti ikada doći,
željan sam mirisa tvog cveta.

Livado, livado, kakva si sada?
Da li se raduješ jutarnjoj rosi?
Da li po tebi još pasu stada?
Da li te neko još uvek kosi?

S tobom mi ostade detinjstvo drago,
najdraže biće, mlada čobanka,
kuća rođenja i izvor voda,
tu su i grobovi mojih predaka.

Da l’ čuvaš tajnu livado mila,
prve poljupce lepe čobanke,
dok si nas u svojim nedrima krila,
livado, livado, livado mila.