Oj planino lepotice moja,
volim tvoje goleti i stene;
bez tebe sam ko ptica bez krila;
da l’ si ti poželela mene?

Puna li si mirisa i cveta?
Širi grane pa me zovi sebi,
u tvoje ću grudi uroniti,
iz daljine poleteću k tebi.

Kad bi’ mog’o da dobijem krila,
u tvoje bi’ carstvo doleteo,
divio se tvojim vrhovima,
sa tvoga bi lista rosu pio.

Hranio se tvojim mirisima,
najsrećniji ja bih tada bio,
šetao bi’ tvojim proplancima,
u tebi bi’ svoje gnezdo svio.

Kad bi’ samo mogao da dođem,
čuv’o bih te kao oči svoje;
nikada se razdvajali ne bi,
najsrećniji bili bi oboje.

Otvori mi širom svoja nedra,
nasmeši se, pokaži mi lice;
zauvek ću ostati sa tobom,
oj planino, moja lepotice!