Volim jedno selo malo,
to je moje rodno mesto,
na detinjstvo me podseća,
o njemu sanjarim često.

Livade pune mirisnog cveća,
momci uz pesmu travu kose,
devojke vesele, lepe ko cveće,
sa izvora im vodu nose.

Na pašnjacima stado pase,
odjekuju pesme uz dvojnice,
tu se rađaju ljubavi prve,
tu su dečaci i devojčice.

A jesen rana kada dođe,
vinogradi kad sazore,
svečano počinju berbe grožđa
i devojačke pesme se ore.

Kako su samo noći lepe:
uz pesmu devojaka svako veče
stidljivo svetluca svetlo fenjera,
pored kazana gde se rakija peče.

O tebi pesme pevam,
volim te drago selo moje,
poželim da čujem lavež pasa,
volim da vidim i dimnjake tvoje.

Volim izlazak sunca i rađanje jutra,
volim sva nadanja tvoja;
i maglu volim i kišu kad pada;
tu je ostala radost moja.