U nedrima šuma
i livada, na
proplanku pasu
stada bela,
probudi me
često, iznenada,
tihi šapat
zavičajnih vrela.

Dragi šapat
vrela i brzaka,
što me budi u
svitanje dana,
urezane u dušu
i snove, uspomene
iz detinjstva rana.

Još me zovu
rodni vinogradi,
miris polja
i pšenica zrela,
cvrkut ptica
u svitanju dana,
divne noći,
posela i prela.