U duši mi osta slika,
stara slika iz davnine,
salaši su kao cveće
bili ukras Vojvodine.

Izbledele uspomene
iz mladosti, sa salaša,
još se sećam divnih svadbi,
starog vina, lepih snaša.

Svirali su tamburaši,
violine glas se čuje,
njištali su konji vrani,
na sve strane odjekuje.

Kad ucvate jorgovani
i šumarci ozelene,
opija me miris polja,
probude se uspomene.

Sad salaša nema više,
ostale su tužne sene,
jorgovani ne mirišu
ali žive uspomene.