Ja sam rođen tamo na salašu
gde se klasje talasa ko more;
volim ovu oranicu našu
i orača kad u zoru ore.

Volim ptice kad me pesmom bude,
ono divno procvetalo cveće,
pa rumene trešnje kad zarude
i devojku kad salašom šeće.

Gledam sunce kad se jutrom rađa,
miris polja dušu mi opija
bledi mesec onda kad se mlađa,
slušam pesme ševa i kumrija.

Rado gledam pčele kad se roje,
fazančiće dok beže kroz travu,
sve me seća na detinjstvo moje,
osećaj se ne da zaboravu.

Volim decu kad se jure bosi,
ovu plodnu oranicu našu,
i pšenicu zrelu kad se kosi,
najlepši je život na salašu.