Fruška Goro
suncem obasjana,
najlepša si kad
lipa prolista,
podsećaš nas na
vremena davna,
uspomene iz
ranog detinjstva.

Dok ti sunce
osvetljava lice,
vinograde,
grožđe plemenito,
plodna polja,
sremske oranice,
kao more
talasa se žito.

Tebe krase
manastiri naši,
miris lipe,
jablani i breze,
naokolo
sremački salaši,
vrani konji,
kočije i čeze.

I Dunav te
plavi ulepšava,
umiva te
svojim talasima,
odjekuje
pisak galebova,
što pozdrave
šalju alasima.