Hajde, hajde poteci brže,
biserima, najdraža reko;
stisnuta okovima kamenih gromada
kao u raljama neke more.

Želim da skrenem tokove tvoje,
suprotno, ali u svetlost života;
čeka te prostrana panonska ravnica,
darovi za tebe, lepota Fruške Gore.

Tu ćeš razliti biserne kapi,
da stvoriš najlepše jezero,
jezero ljubavi, sreće i života,
a ja da ronim u dubine tvoje.

Nag kao novorođenče,
plovim divnim jezerom snova,
jer tu, samo tu leka ima
za ranjeno srce tvoje.