Ti sveta zemljo
južnih Slovena,
u tebi najlepše
cveće cveta,
i mi smo sinovi
tvoga korena
prosuti oazom
belog sveta.

O tebi najlepše
snove snevamo,
za tebe iskonska
ljubav nas veže;
kad ti se peva,
i mi pevamo,
s tobom smo i onda
kad je najteže.

Volimo tvoja
plodna polja,
rečicu što kroz
vrbake teče;
i boli tvoje
saosećamo,
tvoja nas rana
jednako peče.

Ti zemljo ljubavi,
ponosa, radosti,
tuge i bola,
zemljo heroja,
žedni smo tvoga
zagrljaja,
kroz vene naše
teče krv tvoja.