U bespuću planina i mraka,
zaklonjena granama šljivara
što ostade od naših predaka,
draga si mi, srpska kućo stara!

Pališe te i Švabe i Turci,
al’ te niko uništio nije
navikla si da živiš u muci,
u tebi se srpska duša krije.

Zora sviće, noć se razotkrila,
petrolejke lampe već se gase
dok čobanče u frulicu svira,
na proplanku belo stado pase.

Vinogradi pored manastira,
još se vidi gde koja brvnara,
drevne igre i pesma pastira,
draga si mi, srpska kućo stara!