Prazna ognjišta protiv rata,
nema tišina, sve opustelo,
prozori zjape, slomljena vrata,
u dimu i vatri nestaje selo.

O, bože, bože, pustoši ove,
pa makar da krava od nekud rikne,
u pomoć neko da me pozove,
ili bar petao da kukurikne.

Ni zvezde k’o nekad više ne sjaje,
srce udara, bije sve jače,
da hoće barem pas da zalaje,
ili da čujem da dete plače.

Do juče tu su se igrala deca,
od te greote i strah me hvata,
od bola i zemlja poče da jeca,
ognjišta vape protiv rata.

Kad naše oči tu užas vide,
strše zidovi praznih pojata,
neka se mnogi zbog toga stide
vapaj ognjišta protiv rata.