Dok majsko sunce nežno grije,
ucvalo voće vetar njiše,
miris bagrema lice nam mije,
poljupci pljušte poput kiše.
Dok majsko sunce nežno grije,
pčele sa cveta nektar nose,
a njeno srce sve jače bije,
vetar joj mrsi bujne kose.
Dok majsko sunce nežno grije,
latice cveta ko sneg se bele,
ucvala grana lica nam krije,
a njene usne – ko vatra vrele.
Dok majsko sunce nežno grije,
ptice najlepše pesme poje,
a naša srca ko jedno bije,
usne zažele da se spoje.
Nek majsko sunce uvek grije,
ucvalo voće vetar da njiše,
nek našu tajnu večito krije,
ljubav, da cveta više, još više.