Pevaj ravnico u mirisu žita,
pevaj u svitanju zore,
u vinogradu i suncokretu,
pevaj u zagrljaju Fruške Gore.

Pevaj ravnico, lepotice moja,
pevaj dok se umivaš u rosi,
i onda kada te sunce žestoko prži,
pevaj i kad se pšenica kosi.

Pevaj ponosno, prkosna ravnico moja,
pevaj iz dubine svoje duše,
i kada tako mirišeš od znoja,
pevaj i onda kad ti mostove ruše.

I uvek pevaj, ravnico zlatna,
svojoj se pesmi s ponosom divi,
neka te pesma kroz život nosi,
pevaj ravnico, sa pesmom živi.